Содома и Гомора

Овај цртани говори о томе због чега је Господ послао огњену кишу на два града – Содому и Гомору. И како је Бог послао анђеле да спасу Лота и његову породицу. И на крају због чега се Лотова жена претворила у стуб соли.

Понекад православним родитељима делује неадекватно да о овом старозаветном догађају разговарају са својом , посебно млађом, децом. Чини нам се да је боље док су деца мала учити их да је Бог само Љубав и Милосрђе и не помињати да Бог некада и кажњава – у овом случају је уништио читава два града.

Међутим, важно је да се подсетимо да је неоходно да и ми сами, а самим тим и наша деца, поседујемо исправну веру тј. да тачно знамо ко је Бог у кога кажемо да верујемо, какав је све Бог (да је он и Милостив, да дуго трпи наше безакоње и непослушност, али да је понекад Бог и „строг“ и Праведан).

Све се деци , па чак и малој, може објаснити на правилан начин, само ако ми , православни родитељи, имамо правилно знање о Богу и истовремено задржимо своје поверење у Њега и Његову Промисао.

Због тога је овај цртани много значајнији него што на први поглед делује, јер нам може помоћи да деци објаснимо:

– да је Бог дуго трпео и чекао да се људи у ова два града поправе, жао Му је било да гледа како су несрећни јер живе стално чинећи грех и ружно се понашајући једни према другима.

– да Бог увек брине о онима који у Њега верују и који Га слушају (као што је то чинио човек по имену Лот и његова породица) – Он је чак своје анђеле послао да Лоту каже да је време да оду из тог града препуног злих људи .

– да је важно да слушамо Бога у потпуности , јер ако Га само делимично послушамо (као Лотова жена) , да нас то може поново изложити некој опасности.

– да не треба да пуно будемо везани за ствари, играчке, омиљени тањирић (ако што је Лотова жена била везана за неке лепе ствари које је морала да остави у граду и у својој кући и због тога се окренула да још једном види тај град, иако су анђели рекли да они морају изаћи из града а да се не окрећу уназад) , већ да треба да нам је најважније да волимо Бога, да нам најважније буде да будемо са својом породицом и да ниједну стварчицу , макар и најлепшу, не сматрамо важнојом од Бога и од маме, тате, брата, сестре.